Управни одбори

Управни одбори

Организована солидарност је сложена колико и свака друга колективна акција. Већ је речено али није на одмет опет поновити да се хармонија у великом хору не може остварити без вјештог дириговања нити је могућа функционална организација без хијерархијске формације. Права је срећа да су се у Фонду од самог почетка окупили људи од интегритета и памети. Била је то једна плурална али никада подијељена заједница у којој се знало „ко весла а ко кормилари“. А код српских организација ријетко успјева комбинација разних образовних профила, од просвијећених радника до рационалних интелектуалаца.¹  Као и свако друга људска особина, ни патриотизам се не испољава на исти начин код свакога.²

Први предсједник Фонда био је др Михаило Рундо. Он је биран на ову дужност десет пута узастопно, да би, као најзаслужнија личност у раду Фонда именован његовим почасним предсједником. Потом је за челног човјека биран Александар Ђорђевић. На крају његовог мандата дошло је до спајања Фонда са Културним друштвом „Коло”. За предједника нове заједнице је бирана Слободанка Јаћимовић. Послије неуспјешне интеграције и враћања у првобитно стање на чело Фонда  је биран Миливој – Миле Стефановић. Њему припада највећа заслуга што је Фонд, као ријетко која српска организација у дијаспори, достојанствено ставио тачку на своју петнаестогодишњу мисију, све у складу са прописима који регулишу рад грађанских удружења. Ово никако није карактеристично за српске организације, прије ће бити да је Фонд и по овоме био изузетак. Најчешће се наше дружине разиђу споречкане, не марећи за последице и утисак који оставља на своје окружење. И то је индикативан примјер наших нарави.   

На дужности замјеника предсједника Српског хуманитарног фонда су се смјењивали Рајко Танкосић, Миодраг Видић, др Васо Мирић, Драгица Булатовић, Ранко Прица, Владимир Крстановић, Ђуро Грубач, Раде Ћајић, Жарко Јаћимовић и Слободан Милетић.

О благајни и новчаним токовима су се старали Ратко Станикић, Габријела Ајхенауер, Слободанка Јаћимовић, Никола Рајић, Раде Радујковић, Љубица Скрепничук, Слободанка Стефановић и Доста Бауер.

Логистичку оперативу најдуже је као секретар водио приређивач ове хронике уз асистенције Владе Крстановића и свих чланова Управног одбора.

Дужност повјереника за ратну сирочад обављао је Душко Пијетловић, а о социјалним питањима се старала Доста-Мики Бауер

Складишни простори и лагери су били под надзором економа-интеданата који су се, ради природе посла, (промјена локације, раштрканост на широком простору…) чешће мијењали али су се на овим дужностима надуже задржали Момчило Ђурђевић, Ђуро Грубач и Миле Стефановић. Они су евидентирали улаз и излаз роба у и из складишта. И њима су свакодневно асистирали остали чланови Управе.

Поред наведених имена у Управном и Надзорном одбору Српског хуманитарног фонда свој траг су оставили: Миливоје Вранешевић, Драго Тадић, Душан Деспић, Сретен Племић, Милан Видичевић, Милан Јововић, Јово Максимовић, Гојко Мајсторовић, Добрила Богдан, Васо Вулетић, Драган Петковић, Раденко Шупић, Ђорђе Николић, Миленко Илић, Милош Јегарац, Обрад Лазић, Јенс Никлаус, Милан Которач, Драгиша Сејменовић, Чедо Михајловић, Перо Јагузовић, Радмила Вукајловић, Момир Бајић, Живко Филипин, Теодор Жикић, Миленко Илић, Мирослав Љубичић, Милан Петровић, Ружица Сатлер и  Божо Радуловић.³

Читаво вријеме трајања Фонда порески савјетник (Steuerberater) је био Јоханес Кипес, без икакве накнаде. Њега су ангажовали наши пословни људи за које је радио па је вјероватно, у знак захвалности својим клијентима све ово за Фонд радио волонтерски.

Као правни савјетници Фонду су драгоцијену помоћ пружали Јенс Никлаус, те супружници Ирмгард и Давид Хол, посебно у коресподенцији са Комитетом за санкције Савјета безбиједности УН.  

................................

¹⁾ Познато је, не само у Франкфурту  да је код нимало безначајног броја српских „академаца“ превише јалове теорије код „практичара“ зановијетања, виоленције и прецјењивања својих могућности. Обје особине нису препорука за озбиљно организовање......

²⁾ У којој мјери је страх од мобилизације код „западних“ Срба, (а који је стално објективно постојао), био посебан мотив што су се они и масовније и приљежније укључили у хуманитарни рад, може се само нагађати...

³⁾  Треба рећи да се и међу члановима Управног одбора налази неколико имена која су се, у старту наметнула својим идејама и иницијативама, али већ је речено да се Срби брзо загрију а још брже заморе, охладе и малаксају; све би се завршавало након  прве успјешно реализоване акције њиховом завичају...

Секретар М. Којић и предсједник СХФ М. Рундо