Муке са папирима и царином

Муке са папирима и царином

Да је било која пошиљка могла бити упућена до свога одредишта, требало ју је, опремити са неколико пратећих докумената. Најважнија је била дозвола Комитета за санкције Савјета безбиједности Уједињених нација, издавана у Њујорку! И ова чињеница је пресудно утицала на то да Франкфурт и Српски хуманитарни фонд постану важна адреса за хуманитарне послове. Овдје ће се са са разних страна сливати информације а брзо и пошиљке хуманитарних добара, чак и са оне стране велике „баре“, а које су се овдје морале прихватити, снабдјети потребним документима прије него што су се могле отпремити ка своме одредишту. ¹

Прије фамозног ембарга Уједињених нација, Европска Унија је увела Србији и Црној Гори своје економске санкције. Међутим, како су остали дијелови бивше СФРЈ били изузети од ових мјера, те препреке није било тешко заобићи. Било је довољно у попратним документима навести да је пошиљка упућена дестинацијама у Босни или Крајини, што је у већини случајева и било тачно. Како је др Рундо био утицајан и у „Југословенско-немачком медицинском друштву“, усаглашено да се сва роба отпрема - са „папирима“ овог удружења. Али и у том периоду је долазило до разних перипетија. Ради илустрације тадашњих (не)прилика, задржаћемо се на примјеру једне пошиљке из Аустралије - земље изван EU. Како није више било авионског саобраћаја са Београдом, роба је авионом стизала у Франкфурт гдје ју је најприје прихватала аеродромска служба и депоновала у тамошњим халама. Транзитна роба, која само улази и излази из Њемачке, подлијеже посебном царинском надзору. Она се морала подићи на аеродрому у присуству цариника, а који би одмах пломбирали наше возило. Како је у питању мања количина која се доцније претоварала на шлепер, то се опет морало извршити под контролом царинске службе. Претовар се обично одвијао пред складиштем Фонда, гдје је био позициониран шлепер. Мање возило које је довезло робу са аеродрома није се смјело отворити док не стигне цариник. Он би прво  пажљиво прегледао пломбу коју је сам поставио на аеродрому, потом би поставио своју столицу на мјесто одакле има потпун  преглед и посматрао утовар. Кад му се неки пакет учини сумњивим, захтијева да се отвори. А кад се утовар шлепера приведе крају, спусти се церада, прописно се „зашнира“ и цариник ставља нову пломбу. Ова стварчица се морала пазити као највећа драгоцијеност! Оштећење пломбе би имало тешке последице, јер би одмах изазвало сумњу у какве малверзације. Ако се возило успут негдје још дотоварало, опет се ништа није смјело чинити без присуства Његовог величанства цариника.

Како су се овакве „представе“ одвијале у радном времену, када су хуманитарци били заузети својим професионалним обавезама, читалац данас тешко може и замислити компликације које су пратиле организовање оваквиог посла.

Робa њемачког поријекла имала је једноставнији третман. Утовар се могао обавити навечер, празником или викендом. Натоварено возило долазило би првог радног дана ујутро на терминале царинске испоставе гдје се обављао класични поступак царињења и добијала декларација. Ријеч је о формулару попуњеном основним подацима о товару, пошиљаоцу и примаоцу. Овдје је требало имати и мало среће, цариници су људи, овакви и онакви. Када би се на дужности нашао неки пакосник (утицај медијске сатанизације је био погубан по Србе) да би се он увјерио да је стварни садржај вјеродостојан спецификацији у папирима, требало је скинути цераду и отворити сваки пакет који је захтјевао.²

Транспорт преко Аустрије није захтјевао никакве посебне мјере, јер је ова земља већ била интегрисана у Европску заједницу. Али права мора је била Мађарска, тада само кандидат за чланство у ЕУ.... Мађарска царина је за транспорт преко ове, по много чему чудне земље, тражила препоруку својих конзуларних власти и то из земље поријекла робе. Без тога папира морао се на мађарској граници полагати депозит у вриједности робе коју би цариници од ока одређивали! Ријеч је о великим сумама, а плаћање је било искључиво у форинтама! Депозит се добијао на излазу из Мађарске, а форинте претваране у марке! Само на основу неповољног курса настајали су енормни губици. Мање зло је било набављати те проклете препоруке, па је Фонд редовно кореспондирао са мађарском амбасадом. Лакше је било отићи у Конзулат! Како се и овај посао обављао током редовног радног времена, опет су на сцени били пензионери: Раде Ђајић, Сретен Племић, Миливоје Вранешевић, Аница Маћешић, Милан Видичевић, Марко Корлат...а понекад су у помоћ прискакали и Дане Париповић у Бону и Мићо Ћетковић у Штутгарту, гдје су Мађари имали конзуларне службе. Треба и ово гласно рећи, потпуне истине ради: Мађарски конзуларни службеници у Њемачкој су били, за разлику од својих цариника и полицајаца, један пристојан и коректан свијет. Наш амбасадор Зоран Јеремић им се, а на иницијативу Фонда, на томе  учтиво захваљивао.

Ако је у пошиљци било половне одјеће, онда је требала и „Потврда о извршеној фумигацији” (стерилизацији). То је, на сопствену одговорност одрађивао др Иван Марковић, члан Фонда из Офенбаха.

Југословенске власти нису чиниле оно цјелисходно и могуће  да хуманитарцима олакшају „живот“. Чак се може рећи да су га честим мијењањем својих лоших уредби на још горе, увођењем разних наљепница, пропратница, пропусница, друмарина, дажбина, компликованих и скупих шпедитерских обрада и других кјојештарија - додатно отежавале. Не тврдимо да се намјерно тако радило, вјерујемо да се ради о пословичној неефикасности наше гломазне, троме и неспособне бирократије, огрезле у инерцији, хаосу и нераду. По последице је то - свеједно. Ради илустрације овог нереда доносимо факсимил уредбе о поступку приликом допремања хуманитарне помоћи па нека читалац сам процијени да ли је могло и требало другачије.

А, тек када је СР Југославија увела несрећне санкције Републици Српској! Е, нема ћераније - док Србин не поћера Србина. Нас нико не може толико мрзити колико ми можемо бити набусити надобудни према својима а снисходљиви и понизни према странцима.³

 .........................................

¹⁾  Нарочито су биле компликоване авионске пошиљке из Америке и Аустралије! Треба нагласити да је све пратеће трошкове транспорта од Франкфурта до крајње дестинације (који нису увијек били мали) сносио Српски хуманитарни фонд.

²⁾ Ово се дешавало у ријетким приликама, али се ипак дешавало. Генерална искуства са њемачком царином су позитивна, а свако поређење са корумпираним Мађарима је бесмислено. Са пословично професионалним франкфуртским цариницима, када су се ови увјерили да Срби нису никакве бестије каквим су их њихови медији представљали, настали су односи разумијевања и уважавања, па је царињење постајало рутинска формалност.

³⁾  На срећу многи наши прописи су мртво слово на трпљивом папиру па их нико и не зарезује. 

Цариник будно мотри...

Потврда о стерилизацији и фумигацији половне одјеће

ИНФОРМАЦИЈА

О ПРОЦЕДУРИ ЗА УВОЗ ХУМАНИТАРНЕ ПОМОЋИ

За увоз хуманитарне помоћи донатор треба доставити Југословенском Црвеном крсту следећа документа:

- ИЗЈАВА ДОНАТОРА О ПОКЛОНУ адресирана на Југословенски Црвени крст (на изјави навести процењену вредност пошиљке, испод које ће писати да је у питању бесплатна хуманитарна помоћ, а да је вредност наведена у сврху царинског евидентирања)

-Детаљна СПЕЦИФИКАЦИЈА помоћи која ће се састојати:

-          Количине појединих артикала;

-          Начин паковања

-НАЈАВА пошиљке која треба обавезно да садржи име, број телефона или факса контакт особе, као и:

-гранични прелаз на који ће пошиљка стићи;

-датум (време) доласка;

-регистарски број возила

Уколико пошиљка садржи ПРЕХРАМБЕНЕ АРТИКЛЕ потребно је доставити следећа документа:

-СЕРТИФИКАТ О КВАЛИТЕТУ И ВЕТЕРИНАРСКИ СЕРТИФИКАТ ИЗ ЗЕМЉЕ ПОРЕКЛА уколико је храна животињског порекла.

Ова документа потребно је послати Југословенском Црвеном крсту унапред како би се добила дозвола за увоз од Савезног министарства за пољопривреду. Без те дозволе храна не може ући у земљу. Сертификате је потребно доставити најмање недељу дана унапред због процедуре добијања дозволе. Увоз говеђег меса и прерађевина од говеђег меса је забрањен у СРЈ.

-СЕРТИФИКАТ О КВАЛИТЕТУ И ФИТОСАНИТАРНИ СЕРТИФИКАТ за осталу храну; фитопатолог на граници врши преглед на лицу места и дозвољава улазак у земљу до царинске испоставе где се завршава царински поступак.

Уколико пошиљка садржи ПОЛОВНУ ОДЕЋУ И ОБУЋУ:

-Доказ о извршеној фумигацији (доказ о стерилизацији)

Уколико пошиљка ЛЕКОВЕ, САНИТЕТСКИ МАТЕРИЈАЛ И МЕДИЦИНСКУ ОПРЕМУ:

-писмо донатора у коме треба да стоји да се ради о бесплатној хуманитарној помоћи и обавезно којој здраственој установи је намењено;

-детаљна спецификација са количинама и роком трајања (најмање 6 месеци);

Југословенски Црвени крст је обавезан да преда сву помоћ у лековима у сабирне центре одређене од стране надлежног министарства. Изузеће од овог правила здраствене установе могу добити на основу посебног одобрења министарства, које саме морају прибавити.

                Све наведене податке неопходно је доставити служби Југословенског Црвеног крста која ради те послове благовремено пре доласка робе (по могућности 5 дана) како би се обезбедиле потребне дозволе.

Уколико је донатор унапред наменио пошиљку неком примаоцу (болница, институција, општинска организација Црвеног крста) потребно је да о томе унапред обавести Југословенски Црвени крст.

                Упућујемо молбу донатору да одвојено пакују и прикажу три групе хуманитарних роба:

                -лекове и медицинску опрему;

-храну и средства за хигијену;

-одећу и обућу-

-Личне пошиљке хуманитарне помоћи (адресиране на посебно лично име) третираће се на посебан начин...Према важећем царинском закону на ове пошиљке плаћаће се све предвиђене дажбине те Југословенски Црвени крст није у могућности да прима најаве и посредује у вези њих.