Скупштине
Рад свих организованих заједница на подручју СР Њемачке је прецизно регулисан
законима чију примјену надгледају суд и порески уреди. Обавеза је да се најмање једном у години сазове
Скупштина свих чланова са дневним редом који обухвата извјештај о раду,
расправу о извјештају и његово усвајање или одбијање, утврђује план за наредну
годину и избор новог управног тијела. Записнички акт се, облигаторно доставља
на увид поменутим државним надлештвима. Она могу, по сопственој процјени
захтијевати додатне информације, што се и дешавало. Више пута су благајници
позивани на информативне разговоре и појашњења неких ставки. Фонд се стриктно
држао прописаних уредби. Скупштине су сазиване тачно онако како то закон
предвиђа: Сви чланови су добивали писмени позив најмање 15 дана прије датума
одржавања, а и разни медији су најављивали. Да је чланство Скупштину схватало
одговорно свједочи чињеница да са никада није догодило да она нема кворум (ни
временске неприлике нису спречавале савјесне хуманитарце да потегну чак и далек
пут). Редовно су раду Скупштине присуствовали и представници конзуларних
власти, Црвеног крста и партнерских организација, новинари и други намјерници.
У суштини, све
Скупштине су сличне, као јаје јајету: Дуги и прецизни извјештаји Уравног одбора о свеукупном раду, расправе о
изложеном материјалу, усвајање,
разрешење старе Управе, бирање нове и планирање активности за наредни период.
Са посебном
пажњом је праћено излагање благајника о новчаним токовима. Након
Управног одбора свој увиђај и оцјену подносио је Надзорни одбор. Није то била
само рутинска форма, да би се задовољили правни обзири. У Надзорни одбор Фонда
нису бирани климоглавци него разборити
људи који су држали до реда и закона. Сваки присутни, члан или донатор, могао
је, безусловно и на лицу мјеста погледати и прегледати било који докуменат о
финансијском промету или сваки други акт. Било је и жустрих и полемичких
тонова, али након расправа финансијски извјештаји су редовно усвајани и никада
није забиљежен озбиљан неспоразум.
Протокол са скупштине
потписан од трочлане комисије достављан је на увид суду и пореском
уреду.1
Не може бити
сумње да су њемачки порезници са њима својственом прецизношћу нарочито
пратили шта то Срби раде у њиховој земљи а посебно трагове новчаних токова, од извора до
утоке. Сваки
издатак је морао имати своју намјенску оправданост, без и најмање нејасноће. Када би се
нека трансакција „Финансамту“ учинила сумњивом, благајник Фонда се морао, са
потребним документима представити у њиховом уреду и дати појашњење. Догодио се
и један крајње непријатан упад наоружаних инспектора у канцеларију Фонда и
заплјена докумената, о чему ће бити ријечи на другом мјесту...
Посебне потешкоће у условима санкција пратиле су набавке разних добара у Србији.. А
беспријекорно пословање било је услов да се одржи привилеговани статус „друштва општекорисног за заједницу“ јер је пружао могућност приложницима да умање своју пореску
основицу приликом годишњег поравнања. Чињеница да су Нијемци без затезања
потврђивали поменуте привилегије понајбоље говоре о озбиљности рада Српског хуманитарног фонда.
Поред од страних чиниоца наметнутих препрека и тешкоћа, било је и оних
домаћег поријекла, субјективних, које су последица српско-српских заврзлама.
Односи међу Србима са обје стране Дрине никад нису били онакви какви су требали
бити унутар истог народа изложеног огромним искушењима јер су београдске власти
стално нешто експериментисале. Код нас је увијек велики раскорак између
теоретских прокламација и практичног живота. Честе промјене уредби и поред
најбоље артикулисаних намјера нису биле увијек промјене на боље. Стално је
наглашавано да је најбоље доносити новац и у Србији куповати оне потрепштине
које се тамо производе. Али у пракси је било другачије. Дођу наши људи са парама
да купе већу количине брашна, уља и других намирница. А онда се, после
више дана тумарања по Војводини, врате
необављеног посла јер су дичне васти ограничиле „извоз“ хране!! Ово је стварало
незадовољство, пометњу па и револт. Људи су се морали сналазити и довијати гдје
и како да купе оно што се иначе производи у Србији. После неколико изгубљених
дана враћали су се у Мађарску или чак Њемачку да набаве тражене намирници. Ко
једном буде насамарен, тога је било више тешко разувјерити у дилеми да ли
Србију воде трезвени домаћини или неодговорни занесењаци.
...................................
1 За мање упућене читаоце треба нагласити да порески уред – („Финанцамт“) у Њемачкој важи за
веома озбиљно и строго државно надлештво...
Нема коментара:
Постави коментар