Наши
пријатељи и у злом времену
У списку свих приложника Српског
хуманитарног фонда читалац ће наћи много имена која нису српског поријекла. Као
и остали свијет и Срби међу странцима имају своје пријатеље који су их трајно
задужили. Сви они спадају у људску врсту коју карактерише – доброта, a такви у
овом егоистично-грабежном времену нису нарочито бројни.
Народи, сви без изузетка, нити су
добри нити лоши, посвуда
има оваквих и
онаквих, од мизантропа до алтруиста, од људи светог живота, па све до
разбојника и злочинаца. Наше искуство показује да су Срби највише наклоника имали код странаца који су их добро упознали. Прије свега то су партнери из „мијешаних“
бракова. Одмах иза њих долазе добро информисани религиозни људи и – аутентични
љевичари!
Поред свих мана које несумњиво имамо, већина Срба
нема у себи толико пакости да мрзе народе са чијим државама су у конфронтацији.
Међу нама је увијек било оних који су знали да препознају и цијене вриједности
и истинске људе и у другим народима. 
†Богомир Градишник је био највећи добротвор у Српском
хуманитарном фонду.
†Богомир Градишник
Из приложеног некролога објављеног у „Вестима“ читалац ће видјети о
коме се ради. Г. Градишник је
многима помагао, највише инвалидима,
дјеци у сиротиштима и другим бродоломницима. Његове донације, по правилу
намјенске, прелазиле су 50 хиљада ДМ годишње! Овакви људи не желе никакав
публицитет, али провјеравају да ли су испоштована њихова упутства око намјене
донација. Нпр. он уплати Фонду за куповину 100 тона цемента за поправку кућа у
Зворнику или новац за куповину 47 инвалидских протеза, потом својим каналима
тражи повратну информацију! Затим је упореди са извјештајем који му је Фонд
доставио. Никада није забиљежен неки неспоразум и то је учврстило сарадњу са
Фондом.
Dr. Steffan Bellwinkel - шеф Клиничке лабораторије, српски зет, био је међу
нашим добротворима прави драгуљ. Редовно је помагао десеторо ратне сирочади, а
„узгред“ чинио и друга доброчинства. Предсједник Р. Српске га је
одликовао Орденом Његоша. Сви ми у Фонду смо се осјећали почашћени
његовим чланством у
нашој добротворној организацији..
Поред своје супруге Донке научио је српски тако добро да се нагласак једва
примјећује! Исто вриједи и за његову дјецу, посебно Кристијана који се
ангажовао у неколико интересантних њемачко-српских пројеката. Сви они
који су имали прилике да се увјере како говоре дјеца из „чисто српских“
породица у дијаспори - знају колико је напора морало бити уложено да то
буде као код породице Белвинкел! Они су обилазили своје штићенике,
пратили њихово одрастање, слали им пакете и пружали и другу помоћ. Др Штефан је
донирао толико скупих лијекова нашој сиротињи да смо увјерени како га небеска
награда не може заобићи.
Др Штефан Белвинкел
Mohamad Hossiny - ирански Курд, српски зет, добрица од човјека, живио је са својом
животном сапутницом Слободанком у Фрајбургу, неколико стотина километара далеко
од Франкфурта. То га није ометало да често долази у Фонд, а никада празних
руку. Сваки пут би доносио скупоцијене и ријетке лијекове, а и новчане донације
овог пара су биле значајне. Фондаши су га напросто завољели , па су му и име
посрбили у - Славко.
Мохамад Хосини
†David Hohl - публициста,
политиколог-аналитичар, врстан зналац прилика на Балкану и политике уопште.
Годинама се бавио Југославијом и важио за њеног експерта. Припадао је кругу
савјетника последњег југословенског премијера Анте Марковића. А имао је добре
контакте са више српских интелектуалаца и црквених великодостојника. Од увођења
санкција био је драгоцјен савјетник и консултант Српском хуманитарном фонду. Ни
Давид, нити његова супруга Ирмгард, (експерт
међународног права, на одговорним пословима у њемачкој дипломатији) нису никада
наплаћивали своје услуге. Савјети г-ђе Хол у коресподенцији са институцијама СР
Њемачке и Уједињених нација били су драгоцијени на трновитом путу до фамозних
дозвола. Холови су били и значајни материјални донатори. Остајемо им трајни
дужници.
Jens Niklaus - је још један драгоцијени
Нијемац у нашој хуманитарној заједници. Ријеч је о професионалном политичару
Хришћанско-демократске уније из Офенбаха који је контролисао јавне и комуналне
службе, па је одлично познавао све могуће прописе, уредбе и параграфе. Не
можемо ни замислити како би се без оваквих људи радиле онако сложене и
деликатне ствари. Као породични пријатељ Миливоја Стефановића путовао је у
његову Мачву, а два пута је пратио хуманитарне транспорте које је сам
организовао, скупа са својим добротворним друштвом („BEB“), а за
потреба Црвеног крста Србије. Својски се залагао да се успоставе контакти
између Српске демократске странке и његове CDU. Боравио је по тој основи
неколико пута и у Бањалуци. Срби немају довољно слуха да препознају
добронамјерне људе и добре прилике за продубљивање својих веза са другим
народима. Такво понашање личи на инверзију оне наше познате народне изреке, (од
прилике) нека „брдо приђе Мухамеду“. А, то ће се десити на - куково љето.
Памтимо посебно када је тешко обољелој Јасмини А., студенткињи из Шапца, набавио
12 ампула веома скупог лијека које су у специјалном паковању хитно пребачени у
Београд.
Јенс
Никлаус
Dr.
Lothar Tetzner - Нијемац из Новог Изенбурга, франкфуртског
предграђа. Као предсједник одбора Евангелистичке црквене општине „Johannes-Gemeinde“
пресудно је утицао да ова установа помогне нашу сиротињу, превасходно дјецу без
родитеља. Ево једне епизоде која илуструје о каквој громади од добротвора се
ради: Када је чуо за трагичну судбину једног младића, којег је тешко ранила и
ослијепила нагазна мина, по цијену великог ризика (још је трајао рат!) др
Тецнер је дошао у Дервенту и – одвео унесрећеног Владимира Ч. у Франкфурт.
Послије вишемјесечног клиничког третмана, неколико операција и школског
преквалификовања, све на терет ове црквене општине, Владимир је оспособљен не
само за живот, него и – привређивање.
Лотар Тетцер
Gabriele Eichennauer - Габи са појавила међу франкфуртским Србима на самом почетку хуманитарног окупљања. Виспрена, енергична, вриједна и способна секретарица у једној нашој фирми, не тражећи награду, најзаслужнија је што је у Фонду утемељена и уредно вођена прегледна евиденција финанцијских токова. Захваљујући њеном стручном раду, сви приходи и расходи су у сваком моменту били разумљиви и доступни сваком донатору или намјернику.
Габријеле Ајхенауер
Imre Szöke Kökeny - Мађар, ожењен Српкињом из
Градишке је много пута возио помоћ у завичај своје супруге, не само рођацима,
него и другим грађанима које је снашла невоља и биједа. Није му било тешко да
дође из далеког Фрајбурга у Франкфурт. Упамћен је као човјек од ријечи и
договора.
Стилијанос Пашалидис
John
Popp - У наш франкфуртски храм повремено је долазио овај православни
Америкаснац румунског поријекла, полиглота, наставник у једној школи у
Франкфурту. Са Србима је био породично везан преко супруге Смиљке. Посебно је
одржавао присно пријатељство са Ђуром Грубачем. Био нам је више од пријатеља и
носимо га у најљепшој успомени. Обраћао се предсједнику САД дирљивим писмима,
освјетљавајући југословенску драму и - са друге стране.
†Jan Kovica - Румун који се у времену тешких
искушења несебично приклонио Србима. Редовно је са својим пријатељом Радом
Ћајићем долазио да помогне око утовара, паковања и сортирања добара, а давао је
и значајне новчане прилоге.
Dieter
Mörtl – стизао је суботом из Хајделберга заједно са
својом супругом Браном, родом из околине Градишке и у пратњи марљивог сина Данијела. Никада нису
долазили машеручке него са значајним донацијама, А, када је Дитер предавао
допремљена добра, то је био догађај за памћење: Спецификација је рађена тако
вјештом руком и јасним садржајем да је била прави образац педантности,
прегледности, прецизности и тачности. Потом би сам засукао рукаве, хватао се
посла, баш онако како то већ само марљиви Нијемац умије. Као да су пострадали
његови најближи...
Jürgen
Rück - је још један из поворке наших зетова који
су без резерве стали уз српски хуманитарни табор. Из Вормса је често долазио у
Франкфурт, давао прилоге и помагао у складишту а пратио је и транспорте све до
крајњих дестинација. У свему га је пратила супруга Јелена, родом из Српца. Незаборавне
су луцидне идеје које је показивао приликом информативних дуела са моћним
српским противницима....
Hary
Richter - новинар из Берлина, бивши аташе за штампу амбасаде ЊДР у Београду,
показао се као освједочени пријатељ Срба. Помагао је и материјално и добрим
савјетима. У својим колумнама у листовима „Neues Deutschland“
и „Junge Welt“ износио
је само истину, што смо доживљавали као мелем на душу. Пратио је наше
хуманитарне активности, писао о препрекама, тешкоћама и смицалицама са којима
су се хуманитарци свакодневно носили.
Doris & Georg Phumprey – новинари из Берлина, никада их нисмо лично
упознали али су упамћени као редовни донатори (тзв. „Dauerauftrag“) са значајним прилозима...
Diusepe Martelli - српски зет из Италије. Приликом једног
боравка у завичају своје супруге њихов син Милан је несрећним случајем доживио трагедију и остао у
инвалидским колицима. Ђузепе се ангажовао не само око свога сина, него је
помагао и другим унесрећеним људима у нашој земљи.
Ђузепе Мартели
†Dr Florian Hübner - Постоје добри људи, а који, из
неких својих принципа, не желе „везивање“ за било какву организацију.
Индивидуалци! Такав је био овај ортопед из Бишофсхајма покрај Франкфурта. Да је
жив, клонио би се и овог скромног помињања. А, током Крајишког егзодуса др Флоријан је уситнио 20 хиљада марака и непосредно
их подијелио избјеглицама! Супруга Јелена нам је, након његова упокојења
открила да је током рата на сличан начин донирао 55.000 ДМ! Такви људи су
достојни свакога поштовања и помена у народу српском!
†Johan Thon - православни свештеник из Сан
Себастиана код Кобленца. Србе је освојио не само давањем помоћи, него и
ватреном иступима у јавности и критиком лицемјерне политике њемачке државе.
Правдољубац велике храбрости и аскетске скромности, наглашеног саосјећања са
туђом патњом и спремности на добро дјело - то су врлине које су красиле његову
благочестиву душу. И у тешкој и поодмаклој фази болести, када је исход био
сасвим извјестан, није о. Јохан заборављао своје српске пријатеље. Вјечнаја
памјат о.Јохану!
о. Јохан Тон
................................
1)
Нико се од нас није
бавио црквено-правним статусом о.
Јохана. Он се служио руским језиком, што је само по себи изазивало
симпатије код Срба. У приликама када је био за нас
једино доступно
свештено лице, о. Јохан би окупљенима на по
мало
чудном
језику очитао молитву и то никоме није
сметало
Hanna Lore Letsch – се као млада дјевојка
ангажовала у иначе слабачком и малобројном њемачком антифашистичком покрету.
Била је наш редовни приложник и морални подупирач.....
Hubertus Janssen – је без сумње један посебан „случај“. Католички
свештеник из Лимбурга је добар примјер како нико, па ни било чији свештеници
имају монопол над добротом. У свим вјерским заједницама има
их и оваквих и онаквих. Монсињор Хубертус је, како је у једном разговору са писцем овога текста рекао, са знањем и благословом свога бискупа, помагао пострадалу дјецу из БиХ, не питајући које су вјере и нације. Тако су и многи Српчићи осјетили његово милосрђе. Са својим парохијанима се посебно ангажовао о великој страдалници, дјевојчици Драгани Илмић која је прво у Крајини остала без оца, да би се након „олује“ нашла у избјеглиштву. Наши крајишки Срби, који нису имали својих рођака, а ни материјалних средстава, нашли су се у колективном смјештају. Драганину породицу је запала нека барака на Космету. „Милосрдни анђео“ је бомбом из авиона уништио бараку и убио Драгани мајку и брата! Тешко повријеђена Драгана је прошла кроз прави пакао све док је није пронашла њена тетка. А онда су се појавили добри људи попут монсињора Хубертуса.
†Božo Barbarić – није
био једини Хрват, али је
био једини херцеговачки Хрват активан у
српском хуманитарном фонду. Живио је на периферији Франкфурта у савршеној
хармонији са својом супругом Зорком. Обоје су се истицали по вредноћи, поштењу,
саосјећању са туђом патњом и
веома поуздан ослонац Фонда. Помагали су ратну сирочад стипендијама, пакетима и на све могуће начине. Ријетко се одвијала нека значајнија акција без ових супружника. Вриједни као пчелице, долазили су често у складишта и одазивали се на сваки наш позив и апел.
† Божо Барбарић
†Karl Friedreich - из Рингхајма, нишки зет, трајно нас је задужио добрим дјелима. Уважаван
у својој средини имао је и његовао познанства са утицајним Нијемцима. Фонд је
више пута преко Карла долазио до значајних донација а десет година је снабдјевао канцеларију
потрошним материјалом. Неколико пута је ангажовао
шпедитере који су бесплатно возили робу до Београда!! У
критичним ситуацијама чинио је мала чуда. Посебно памтимо како је преко г-ђе Mariе Müller, добио
просторије Њене фирме за привремено ускладиштење и спречавање пропадања робе након изненада уведених санкција нашој
земљи и враћања препуних камиона хране са границе. Карловим посредовањема су фирме „Felmann“ из Фаулбаха и „Odenwaldkonserwe“ поклоњале велике количине конзервиране хране. И
други Карлови пријатељи су великодушно помагали, а наша штампа се посебно
бавила перипетијама које је на граници доживио шпедитер Michael Zeiß.
†Kарл Фридрајх
Георге
Спасев је једна побожна и
сензибилна македонска душа. Предани радник,
професионални возач, у свако доба је прискакао у помоћ својим Србима. Учланио
је у Фонд и редовно плаћао чланарину за петоро чланова своје породице. Био је
активан и у њемачкој Евангелистичко.методистичкој црквеној општини којој је
припадао и тамо држао страну Србима да му је то доносило и непријатности....
Георге Спасев
У
евиденцији донатора Фонда најчешће име Нијемца Јозефа Фолмансхаузера стоји у
прилозима за ратну сирочад..
Јозеф Фолмансхаузер
Португалац
Хозе дел Позо држао нам је страну у информативном раду....
Хозе дел Позо
Кад говоримо о странцима који су задужили Српски хуманитарни фонд, не можемо превидјети фирме или појединце које су пружале помоћ на неконвенционалне начине. Тако је г. Karl Heinz
Meyer из њемачког Црвеног крста дежурао
са својим пријатељима током хуманитарних приредби у екипи прве помоћи, како то прописи предвиђају, без накнаде.
Г. Peter Bachus се са својим обезбјеђењем старао о сигурности објекта, тако да никада није забиљежен неки инцидент. Сваки посјетилац је приликом улазка у салу
морао бити прегледан како би се искључила могућност какве диверзије.
Овај посебан осврт на странце-добротворе обухватио је неколицину најпознатијих док су сви остали наше пажње, поштовања и памћења достојни, поменути у списку приложника, напросто ради ограничености простора.
Наши
пријатељи, Ети и Петер Гинголд, логораши из Аушвица
Нема коментара:
Постави коментар